Култура сјећања на страдале у средњем Подрињу и Бирчу мора обухватити памћење мучења, тортуре и убиства Срба у сребреничкм логорима, затварање и изживљавање над дјецом, трудницама и старцима, рекао је Срни предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале.
Он је навео да су у Сребреници регистровани логори били у бившој полицијској станици, бившем објекту територијалне одбране и у плићарнику у Поточарима, док се четврти налазио у селу Роваши у Церској која је тада била под сребреничком командом и у саставу тадашње енклаве.

Када се говори о страдању српског становништва на овим просторима не смијемо заборавити жртве из муслиманских логора у Сребреници, не зато да их посебно истакнемо већ зато што су убијани на најмонструозније начине, а они који су имали срећу да преживе имају трајне последице.

Бивши логораши су нажалост и њихову несрећу свједоци  карактера прошлог рата, свједоци страшне мржње муслиманских комшија са којима су дјелили суживот, свједоци монструозних мучења које је нормалном људском уму тешко схватити. Ово је РТРС-у и емисију „Специјал“ поводом обиљежавања 33. године од страдања српског становништва Средњег Подриња и Бирча рекао предсједник удружења, Винко Лале.