Данас је из Бања Луке,са Универзитетског клиничког центра Републике Српске у удружење дошла страшна и тужна вијест да је Милка Ковачић изгубила борбу са болешћу и да се у 9.50 упокојила. Здраствени проблеми и хоспитализација су трајали од 03.03.2025 године до смртног исхода који је изненадио све у удружењу, пријатеље и родбину.

Милка Ковачић, дјевојачки Томић, рођена је 22.07.1950 године од оца Обрена и мајке Гроздане у селу Врхпоље, општина Љубовија, Република Србија.

Почетком рата живјела је у браку са Божидаром Ковачићем у Тегарама, општина Братунац, гдје је Божидар радио као учитељ. Средином јуна 1992 године, локални муслимани, бивши Божидарови ученици га заробљавају и одводе у Сребреницу. Према неформалним сазнањима које је удружење прикупило у свом истраживачком раду, послије тортура у приватној кући у којој је била команда локалне муслиманске јединице у Поточарима, Божидара су довели до објекта пилићарник у којем је формиран логор за Србе из Чумавића и ту га наставили премлаћивати. Полумрвог су заклали, а његово тијело негдје сакрили. Посмртни остатци до сада нису пронађени.

Милка је свој живот од тада подредила тражењу његових посмртних остатака. Пријављује се као добровољац у тадашњи женски вод ВРС у Братунцу.

Послије рата сарађивала је са Црвеним Крстом, Комисијом за тражење несталих лица и свим организацијама које су се бавиле питањима несталих особа.

Тако је 2023 године формирала са групом пријатеља и чланова породица несталих особа и Удружење несталих лица Братунац – Сребреница, чији је предсједник била од формирања до данас.

Била је члан Удружења логораша регије Бирач од оснивања 2022 године, члан Предсједништва УЛРБ, члан Надзорног одбора УЛРБ, делегат у Скупштини УЛРБ, делегат у Скупштини Савеза логораша РС, члан Предсједништва Савеза удружења несталих лица РС ...

Цијело вријеме је радила као волонтер, често финансирајући својим новцем неке активности на тражењу несталих лица, надајући се да ће и свој случај ријешити.

Милка је била омиљена, врло цијењена у јавном животу у Републици Српској и Србији,  а због свог пожртвованог рада за породице које траже своје најмилије, цијењена од великодостојника СПЦ, ресорних министара у Владама Српске и Србије, директорима многих институција и медијима.