Данас је на Војничком гробљу у Братунцу обиљежена годишњица егзодуса 120 000 сарајевских Срба и служен парастос за 185 погинулих српских хероја са Сарајевског ратишта, есхумираних и поново сахрањених на гробљу  у Братунцу, из општина Илијаш, Хаџићи, Илиџа, Вогошћа и Грбавица. Обиљежавању је присуствовала делегација  и један број чланова нашег удружења, а вијенац су положили Винко Лале, Миле Јововић и Ристо Гогић.

Предсједник Лале је овом приликом рекао присутним новинарима да бивши становници ових општина и судионици тог времена, крај 1995 и почетак 1996, од потписивања Дејтонског споразума до дана предаје властима Федерације БиХ, често пореде са голготом кроз коју је прошао српски народ у Великом рату повлачећи се преко завејаних албанских планина, обзиром на сурову зиму која је те године била најхладнија у последњих 30 година и завејану Романију којом су даноноћно јездили конвоји са српским становништвом,међу којима је било мноштво дјеце и нејачи, натоварени камиони са најнеопходнијим потребштинама  за почетак новог живота. Људи су са својих кућа вадили столарију како би опремили неку обараштину у коју би се привремено уселили, а породице погинулих бораца су из гробова вадили и носили своје најмилије, како их неби оставили душманима, да им скрнаве гробове, па се тај конвој слободно може назвати колоном живих и мртвих, гдје су живи завидјели мртвима.

Велики дио сарајевских Срба дошао је у Братунац и на простор Подриња и своје мртве положили у свету српску земљу овдје на гробљу у Братунцу. Многи су одавде отишли у треће земље, Америку, Аустралију, Канаду, а ми који смо остали на овим просторима  Републике Српске имамо обавезу да редовно обилазимо ово и сва друга гробља гдје су сахрањени српски јунаци и да се понизно поклонимо сјенама палих хероја, и да их тако и за све следеће генерације сачувамо од заборава. Нажалост, дешава се да само након неколико деценија, поједини Срби већ заборављају кроз шта су прошли људи из ових пет сарајевских општина, гдје је било активно једно од најкрвавијих ратишта, па иако су одбранили и сачували своје домове, послије потписивања Дејтонског мировног споразума, који је донио мир и требао бити компромис,они су их мирно предали непријатељу и отишли за својом Републиком Српском у којој су жељели живјети јер су се за њу борили. Што је још тужније, чести су примјери да су неки већ заборавили и све ове жртве и цијену којом је плаћена наша светиња, Република Српске.

Савез логораша Републике Српске обједињује и координише рад општинских и регионалних удружења чији су предсједници уједно чланови Предсједништва Савеза логораша РС, а њихови чланови су уједно и чланови СЛРС, па тако окупља велики број логораша са цијеле територије Републике  Српске, свих профила и политичких опредјељења.

У овим тешким временима Предсједништво СЛРС без икаквих политичких конотација позива све своје чланове логораше, који најбоље знају каква је жртва поднешена за нашу Републику Српску, да без обзира на евентуалну политичку опредјељеност или ангажовање, препознају озбиљност ситуације  и да својим примјером допринесу јединству српског народа без којега тешко да ћемо успјети сачувати оно што смо у много тежим временима створили. Ако дозволимо ово што се тренутно дешава у Републици Српској буде већи изазов од онога када смо стварајући је крварили, гинулу, сахрањивали очеве и синове, да на радост наших душмана и непријатеља од којих смо је крвљу бранили, оних који је све ове године развлашћују   и уништавају, овај пут поклекнемо, онда нам је узалуд све што смо до сада жртвовали.