Данас нас је нажалост напустио сапатник, дугогодишњи активиста удружења Српко Андрић, бивши логораш злогласног муслиманског логора за Србе Силос у Тарчину. Нажалост његово здраствено стање које је последица страшних тортура кроз које је прошао у злогласном логору се временом погоршавало. Извршио је суицид и оставио тајну и питање – Зашто ?

Само прије неколико дана је посјетио канцеларију удружења и провео неко вријеме у разговору и дружењу са предсједником удружења и неколико чланова који су обављали неке планиране активности удружења. Атмосфера је била опуштена каква је иначе у просторијама удружења, било је пуно шала и смијеха. Договарали смо неке активности и он је пристао да буде дио истих у складу са својим здраственим могућностима.

Српко се шалио иако се болест на њему видјела, али ништа није указивало на могућност овако трагичног исхода.

Изгубили смо не само члана већ и драгог пријатеља, али нас је додатно погодио начин на који је заувијек отишао на вјечни пут.

Нека ти је вјечни покој, добри наш Српко!