Данас је у селу Брадина, општина Коњиц, у цркви Вазнесења Господњег служена Света литургија у помен за 48 невиних српских жртава које у свом злочиначком пиру убише комшије Муслимани и Хрвати. Мај 1992 године, мјесец када је живот у највећем српском селу општине Коњиц угашен и од тада чује се само тишина.

Крај маја, крај живота, осташе сабрана тијела српских жртава у масовној гробници у порти цркве, осташе згаришта попаљених кућа, осташе гробља вијековима стара, а живи бјеше одведени, отјерани, жене и дјеца у логор ОШ „ Звонимир Белша-Ноно“, ту у центру села. Мушке главе које преживјеше масакр бјеше протјеране у већ припремљене логоре смрти, логор Челебиће и логор СЦ Мусала, а мањи број у Станицу полиције.

Нажалост страшне муке злочиначких умова 22 сужња нису преживјела, а злочинци обесчастише српске дјевојке и жене. Злочинац Делић се јавно хвалио бројем извршених силовања.

Данас се мали број преживјелих, који нису расељени у треће земље свијета, са својим породицама окупи у цркви и пред подигнутим спомен обиљежјем на мјесту масовне гробнице у порти, да се поклоне сјенама новомученика, запале свијеће и положе цвијеће.

У име Савеза логораша републике Српске и нашег удружења, цвијеће су положили Далибор Глигоревић и Велимир Куљанин.