Историјски час – „Страдање Срба у Средњем Подрињу у XX вијеку.“
Братунац, 12.05.2022 године.
Данас је у сали Дома културе у Братунцу, у организацији Одбора за обиљњежавање страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу, током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992 – 1995 године, одржан Историјски час за ученике братуначких основних и средњих школа на тему „Страдање Срба у Средњем Подрињу у 20. Вијеку.
Часу су присуствовали Винко Лале и Милка Ковачић.
Брано Вучетић са сином Вуканом.На часу се говорило о геноцидним намјерама на овим просторима од стране страних освајача, али прије свега од муслиманско-хрватске коалиције. Говорило се о првим логорима у Европи, о логору у Добоју, Араду...Свирепи покољи од стране Францетићеве усташке легије само су наставак те тежње. Тачан број жртава у два Свјетска рата никада није утврђен због свјесног потискања и немара.
Наставак геноцидне намјере над Србима дешавао се у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Хорде Насера Орића из Сребренице имале су у плану чишћење српског становништва са ових простора. То потврђује и чињеница да је убијено 3.267 Срба, да је спаљено стотину села и заселака.
Покољ Срба започео је на Ђурђевдан упадом у село Гниону и Бљечеву у убиство петеро Срба на кућном прагу.
Убрзо се оснивају логори у Сребреници у објекту „Пилићарник“ у Поточарима, Станица полиције Сребреница и магацину ТО и ЦК Сребреница. Формирање тих логора, пратила су мјеста притварања по муслиманским селима, обично у подрумима и шталама, одакле су Срби пребацивани у логоре у Сребреници. Таквих привремених мјеста заточења било је на десетине. Покољи српског становништва као по правилу, дешавали су се на највеће Православне празнике : Ђурђевдан, Петровдан, Божић...
У тим злочиначким походима спаљено је и опљачкано око 5 400 српским домаћинстава, а 800 српске дјеце остало је сирочад.
Брано Вучетић, дјечак из села Бјеловац, остао је без брата и оба родитеља, исту судбину доживио је и Цвјетко Ристић из Скелана, дјечак Слободан Стојановић из Каменице је масакриран од стране Елфете Весели, жене монструма.
Обиљежавањем страдањане оживљава се само сјећањена злочин убиства, нити се само одаје пошта према принијетој жртви на олтар отаџбине, него се слави и живот и васкрсење у испуњењу Христових ријечи „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“.
Невине жртве и њихови најближи, осим што вапе за земаљском и небеском правдом, пјевају и најљепшу оду братској љубави и слободи.
Начелник Братунца, Срђан Ранкић са учесницима програма.