Братунац, 21.12.2025 године / СРНА/.

Логораши треба да буду обухваћени законом који дефинише права борачких категорија и са тим циљем Савез логораша Републике Српске активно учестује у припреми измјена тог законског акта, рекао је предсједник Савеза Анђелко Носовић.

Носовић је истакао да логораши желе да се њихов статус дефинише законом, а не добром вољом појединаца. Очекујемо да ће новим законским рјешењима и логораши бити обухваћени одређеном материјалном накнадом, истакао је Носовић, који је данас у Братунцу присуствовао Скупштини Удружења логораша регије Бирач.

Према његовим ријечима, припрема се и формирање актива потомака логораша који ће подсјећати и преносити истину о мучењима Срба у муслиманским и хрватским логорима током грађанског рата у БиХ.

Предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале истакао је да је најважније питање у раду Савеза логораша Републике Српске да се истраје на доношењу закона којим ће се регулисати статус и дефинисати права бивших мученика у муслиманским и хрватским логорима. Он је навео да имају континуиране програмске активности, а да у наредној години предстоји припрема за свједочења логораша из логора у Храсници, Високом и Тузли за које су почели судски процеси.

Најавио и обиљежавање годишњице затварања злогласног логора;Силос; у Тарчину код Хаџића, који је затворен на Савиндан 27. јануара 1996.године, односно два мјесеца након завршетка рата у БиХ. Као најважније програмске активности Удружења, Лале је навео обиљежавање годишњица страдања у српским селима, свједочења логораша у судским процесима за злостављања и неоснована затварања и мучења српских логораша.

Такође, истакао је и сарадњу са научницима и медијима који истражују и објелодањују истину о страдању Срба на овим просторима, задравствену заштиту у чему им посебну помоћ пружа Међународни институт за помоћ жртвама тортуре из Београда који обезбјеђује бесплатне прегледе обољелих логораша на београдским клиникама и бесплатне лијекове за одређена обољења.

Лале је рекао и да су почеле припреме за учешће логораша у свечаном дефилеу на обиљежавању Дана Републике, 9. јануара.

Као највећи проблем у реализацији програмских активности наведено је питање финансирања рада овог Удружења које је за свој рад у овој години добило свега 10.000 КМ.