Бања Лука 26.01.2026 године /Глас Српске/.

Полумрак је био стално стање. Страх - једини закон. Језа и глад свакодневица. По зидовима су играле сабласне сјенке, док су ћелијама одјекивали крици и јауци.

Крв је била нијеми свједок патње, а зло се надвијало над бетонским казаматима у којима су лежала измучена тијела, напукле вилице и испијене душе. У ћошку - једна канта. За све нужде, за сву људску срамоту и понижење. За заробљене, браћу по мукама, који су иза тих зидина често само у смрти видјели избављење. Јер из злогласног логора намијењеног искључиво Србима - мушкарцима и женама, дјеци и старцима - није било другог излаза. "Силос" у Тарчину, сарајевски Аушвиц, био је мјесто гдје је човјечност систематски убијана сваког дана.