Братунац, 04.08.2026 године.

Урош Данила Живак, бивши логораш злогласних коњичких логора, последњег Одбрамбено-отаџбинског рата, данас је потписивањем пристунице постао дио велике породице нашег удружења.

Урош је рођен 07.12.1952 године у мјесту Брђани, општина Коњиц. Данас је настањен у Сремској Митровици.

До избијања ратних сукоба у БиХ, Урош је живио у Брадини, општина Коњиц у стану који је добио од свог предузећа ЈЖ ( Југословенске Жељезнице), гдје је радио као отправник возова. Живио је са супругом Радмилом и двоје дјеце Сашом и Вањом.

Ту се прикључио новоформираној Територијалној одбрани села гдје је давао сеоске ноћне страже заједно са осталим становништвом.

Нападом хрватско-муслиманских оружаних формација на село Брадину 23. маја 1992 године, село је заузето, опљачкано и спаљено, Иза крвавог пира комшија остала је масовна гробница Срба у порти локалне Цркве, разрушено и опљачкано село и три логора за становништво Челебићи, СЦ “Мусала” за мушкарце и ОШ “Звонимир Белша Ноно” за жене, дјецу и старце.

Урош пролази, као и сви заробљени Срби, невиђене туче, понижавања, глад свједочење убиствима, пакао који монструми у људским ликовима приређују за задовољење својих садистичких умова.

Несрећа Уроша Живака је у боравку до затварања логора пакла у Челебићима, а и до затварања логора СЦ “Мусала” у који је пребачен, а срећа што је све муке преживио и 05.10.1994 године дочекао слободу и размјену.