У Братунац се не зове, у Братунац се иде !

Братунац, 04.07.2026 године.

Данас су се ријеке људи, са свих страна, сливале у Братунац у Средње Подриње на лијеву обалу Дрине, да присуствују служењу Свете aрхијерејске литургије у Цркви Успења Пресвете Богородице и да на војничком гробљу  одају почаст и поклоне се сјенама 3.267 српских жртава Средњег Подриња и Бирча.

Ове године обиљењавање се врши под слоганом “У Братунац се не зове у Братунац се иде”.

Програм је почео у јутарњим сатима дочеком Његове светости патријарха српског Господина Порфирија и српских архијереја у његовој пратњи.

Његова Светост Патријарх Порфирије служио је Свету архијерејску литургију уз саслужење високопреосвећених владика, свештенства и монаштва СПЦ, а поводом великог српског страдања на Петровдан 1992 године.

По завршетку литургије, формирана је литија од порте Цркве Успења Пресвете Богородице до градског и војничког гробља.

Тачно у подне на гробљу је служен парастос за све српске жртве Средњег Подриња и Бирча, а затим је уследило полагање вијенаца и ружа на Спомен крст.

Скупу је присуствовало на десетине хиљада вјерника и грађана из Републике Српске, Србије и Црне Горе, затим представници политичког, дипломатског и културног кора, делегације НВО, сви нивоа институција, огроман број акредитованих медија...

Овогодишњем обиљежавању одазвао се велики број бивших логораша из Републике Српске и Србије, као и један број који су у трећим земљама, а затекли су се на годишњим одморима код сродника, а посебно треба истаћи да се скоро комплетно руководство удружења одазвало.

Предсједник Винко Лале, овим поводом био је гост програма уживо у формираном ПУЛ-у РТРС код Гвоздена Шарца.

Драг гост удружења била је наша драга Свјетлана Цеца Самарџија из Источног Сарајева која је била домаћин братунчанима на академији посвећеној “Егзодусу Срба из Сарајева” у Источном Сарајеву.

Ове године обиљежило се 34 године од монструозних злочина почињених на Петровдан над српским народом овог краја од муслиманских злочинаца из Сребренице и Братунца. Тада је убијено 69, а заробљено 22 српска цивила и војника. Нажалост нико од заробљених није преживио.

Муслиманске јединице из Сребренице су на највеће српске празнике изводиле свој крвави пир по околним српским селима, пљачкајући, палећи, чак и рушећи гробља и вјерске објекте како би затрли сваки траг српског постојања на овим просторима.

Због тешке ситуације Војска Републике Српске је покренула офанзиву на муслиманске јединице у прољеће 1993 године, коју је нажалост спријечила међународна заједница, формирањем заштићене муслиманске енклаве у Сребреници.

Муслиманске јединице су нажалост користиле овај статус и из заштићене зоне су упадале у српске села и чиниле злочине.

Тако су се дрзнуле да нападну команду Главног штаба Војске Републике Српске у рејону Црне Ријеке код Хан Пијеска.

Тај напад је одбијен, а уследила је контра офанзива и коначно ослобођење Сребренице која улази у саставни уставно-правни систем Републике Српске у јулу 1995 године.

Данас је Влада Републике Српске прогласила Дан жалости.