Брадина, 25.05.2026 године.

Данас, поводом обиљежавања 34. године једног од највећих злочина над Србима у протеклом рату у селу Брадина, Свету литургију у Храму Вазнесења Господњег служио је Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, а затим и парастос у порти Храма за све страдале жртве. Цвијеће у име Савеза логораша Републике Српске и Удружења логораша регије Бирач положили су Далибор Глигоревић и Велимир Куљанин. Цвијеће су положили представници институција Републике Српске, представници амбасада Енглеске и Србије, као и представници многобројних удружења.

Брадина, једно од најстрадалнијих мјеста у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Несрећа овог питомог херцеговачког села била је у његовом географском положају, нашло се на путу тзв. “Зелене трансферзале”. Нашло се на путу унитарне, муслиманско-хрватске Босне и Херцеговине на путу Мостар - Сарајево, на путу обновљеног историјског братског загрљаја Муслимана и Хрвата. Изнад села на Иван Седлу још увијек су видљиви траншеје и ровови из 1945 године, гдје су Нијемци и усташе доживјели свој коначни слом у ослобођењу Сарајева.

Нажалост вјера у заједнички живот, добросусједске односе, претворила се у хорор тог 25. маја 1992 године.

Муслиманско - хрватске оружане формације од неколико хиљада припадника напале су на ово етнички чисто српско село. Сву мржњу овог свијета  искалили су на недужно српско становништво. У хаосу који је настао, горјеле су куће, штале са живом стоком, убијање и клање на кућним праговима...

У порти Храма Вазнесења Господњег оформљена је масовна гробница у коју су бацана тијела убијених.

Тих дана у Брадини је убијено 48 Срба, а преживјели су уз невиђено малтретирање одведени у формирани логор у Челебићима.

Жене и дјецу, те неколико стараца затварају у ОШ “Звонимир Белша Ноно” у селу и просторије старе школе. Неке који су покушали побјећи из тог пакла лове по околним шумама и затварају у Станицу полиције у Коњицу.

У наставку рата отвара се логор за Србе у Спортској дворани “Мусала”, Средњој школи, Фабрици намјенске индустрије “Игман Коњиц”.

О невиђеним тортурама у логорима, убиствима на најбруталнији начин, силовањима својевремено се бавио и хашки трибунал. Нажалост, иако се имена готово свих починилаца ових свирепих злочина знају, Тужилаштво и Суд БиХ нашалост још увијек нису исте процесуирали.