Бања Лука, 10.02.2026 године.
Позиву на консултативни састанак Савеза логораша Републике Српске и представника Развојног програма Уједињених Нација (УНДП), Канцеларије Високог повјереника за људска права УН ( ОХЦХР ) Балканске истраживачке мреже (БИРН, БиХ) испред нашег удружења одазвао се предсједник удружења Винко Лале.
Састанак је одржан у Хотелу “ Јелена” у Бањалуци.
Тарчин, 27.01.2026 године.
Обиљежавање 30 година од распуштања логора Силос у Тарчину, општина Хаџићи, у организацији Савеза логораша Републике Српске, започело је парастосом за све у рату страдале и након рата умрле логораше у цркви Светих Апостола Петра и Павла на Осенику.
Послије служења парастоса сви учесници су се упутили према логору Силос у Тарчину, гдје су на затворену капију некадашњег логора, положили вијенце и цвијеће. Нико од бивших логораша овог логора није могао потиснути емоције. Оживило је сјећање на око 650 логораша који су прошли кроз три логора Силос, ОШ “9 Мај” у Пазарићу и касарна Крупа у Зовику.
Бања Лука 26.01.2026 године /Глас Српске/.
Полумрак је био стално стање. Страх - једини закон. Језа и глад свакодневица. По зидовима су играле сабласне сјенке, док су ћелијама одјекивали крици и јауци.
Крв је била нијеми свједок патње, а зло се надвијало над бетонским казаматима у којима су лежала измучена тијела, напукле вилице и испијене душе. У ћошку - једна канта. За све нужде, за сву људску срамоту и понижење. За заробљене, браћу по мукама, који су иза тих зидина често само у смрти видјели избављење. Јер из злогласног логора намијењеног искључиво Србима - мушкарцима и женама, дјеци и старцима - није било другог излаза. "Силос" у Тарчину, сарајевски Аушвиц, био је мјесто гдје је човјечност систематски убијана сваког дана.
