Егзодус сарајевских Срба, голгота кроз завејане планине

На молбу ТВ Раша тудеј, Винко Лале предсједник нашег удружења, дао је изјаву за ову медијску кућу и и њене гледаоце. Интервју је водила Драгана Јовановић.

У разговору Лале је рекао да су сарајевски Срби поднијели једну од највећих ђртава у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и вјероватно у темеље Републике Српске уградили своје херојство у рату и голготу у миру.

Безброј муслиманско-хрватских офанзива, на овај релативно мали географски простор, који је био у потпуном окружењу четири непријатељска корпуса цијели ток рата, упркос НАТО гранатирању, а потом и бомбардовању, упркос свим недаћама нису поклекли, ни педаљ своје земље нису изгубили. Војска и народ су били једно и на једном задатку, одбрани својих вјековних огњишта.

Дочекали су мир, али док су други славили, сарајевски Срби су кренули у неизвјесност кроз снијегом завејане планине у потрази за миром и новим комадом земље у својој Републици Српској, који ће им пружити уточиште и гостопримство. Расељавали су се од Требиња до Приједора, Београда и Ниша.

Да би тамо стигли морали су проћи завејане и ледом оковане планине, јер је за зима била једна од најхладнијих у последњих 30-40 година.

Непрегледне колоне аутобуса, камиона, трактора, аутомобила, запрега, пјешака кретала се у непознато, колона живих, уморних ратника и жена у црном носили су са собом завежљај имовине и своје мртве. Први пут у историји народ који се повлачи са собом носи своје мртве. Ни њих не желе да оставе душманима да им гробове скрнаве, носе их са собом у своју Српску за коју су дали своје животе.

Многи данас  справом пореде голготу Албаније, називајући ову голготу „малом Албанијом“.

Било је то вријеме, како неко рече, када су живи завидјели мртвима !