Лале: „Дјецу су затварали у логоре, а причају о геноциду“.

 II. дио

Лале подсјећа да су остали некажњени муслимански злочини у усташким формацијама, који су починили злочине у два свјетска рата на овом простору и охрабрени чињеницом да нису одговарали наставили су чинити злочине над Србима и у грађанском рату у БиХ упадајући у српска села, убијајући, пљачкајући, палећи и уништавајући све што је српско да би би уништили трагове српског постојања у БиХ гдје год су стигли и успјели.

„У Сребреници и БиХ, ова намјера неће ништа добро донијети ни обичним људима ни држави у цјелини“, сматра Лале.

Указује да су друштвене мреже преплављене коментарима, исламском пропагандом, пријетњама и театралним доласком муслиманских јастребова  у Поточаре и Сребреницу као што је Рамо Исак са синовима.

„То све нарушава односе и безбједносну стуацију на овом подручју и остаје питање колико би Сребреничана муслиманска страна опет била спремна жртвовати, након што је Алија Изетбеговић жртвовао 5.000 Бошњака, за унитарну БиХ и прогон Срба са ових простора, на којима живе вијековима,  за разлику од Бошњака чија историја је стара свега три деценије“, говори Лале.

ВИШЕ ОД 30 СРБА УБИЈЕНО У ЛОГОРИМА

Он напомиње да су у току посљедњег рата у Сребреници постојала три логора за Србе и још неколико локација на којима су били затварани.

Познато је да су то биле просторије зграде бивше полицијске станице, зграде суда у Сребреници и „пилићарник“ у Поточарима.

Лале додаје да су за притварање и мучење Срба кориштени објекти сеоских школа у којима су биле команде муслиманских јединица те неколико приватних кућа у власништву утицајних локалних  активиста СДА, као и штала за силовање Српскиња у Каменици.

„Према нашој евиденцији више од 120 Срба било је у сребреничким логорима, а више од 30 их је убијено у тим логорима на разне начине или су подлегли сталним мучењима, тортури и изгладњивању. Томе треба додати да није преживио  нико од Срба који су 1992.године остали у Сребреници као лојални тадашњој муслиманској власти“, истакао је Лале.

Још се тражи 49 Срба који су у току рата заробљени и нестали у Сребреници, а сумња се да су посмртни остаци неких од њих укопани у највеће муслиманско војничко гробље у Европи, у Поточарима како би се њихови скелтни остаци приказали као бошњачке жртве из јула 1995.године.